Na pla­ni­ni Bje­la­si­ci ne­kad je bi­lo pu­no ka­tu­na. Na sje­ver­nu, bje­lo­polj­sku stra­nu na de­se­ti­ne sto­ča­ra iz­di­za­lo je sa svo­jim sta­di­ma. Sa­da je sli­ka su­mor­na, sve je ma­nje i sta­da i sto­ča­ra... Na­ja­vlje­na ula­ga­nja u bje­lo­polj­sku stra­nu Bje­la­si­ce, kroz ka­pi­tal­ni dr­žav­ni bu­džet, uli­va­ju na­du da će se sta­nje po­pra­vi­ti.
-Ovaj kraj go­di­na­ma je bio za­po­sta­vljen. Ni svje­sni ni­je­smo bi­li šta ima­mo na ovom pod­ruč­ju. Pre­li­je­pi ob­ron­ci pla­ni­ne iza­zov­ni su za sve ko­ji že­le da uži­va­ju u ne­tak­nu­toj pri­ro­di, ali i u sni­je­gu ko­jeg ima u iz­o­bi­lju. Za­to ohra­bru­je sve ovo što se de­ša­va kad je u pi­ta­nju otva­ra­nje na­še stra­ne Bje­la­si­ce-ka­že Ha­dži Dra­gi­ša Je­re­mić, pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Rav­na Ri­je­ka, ko­ja je smje­šte­na u pod­nož­ju pla­ni­ne.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pr­vi ko­ra­ci su na­pra­vlje­ni. As­fal­ti­ra­na je jed­na tra­sa pu­ta i po­če­la je iz­grad­nja mo­sta od ma­gi­stra­le pre­ma Rav­noj Ri­je­ci i Maj­sto­ro­vi­ni, od­no­sno ka pu­tu na ovu pla­ni­nu.
-Mo­žda ovo pod­stak­ne lju­de da poč­nu da se vra­ća­ju na pla­ni­nu i da sto­ča­ri po­no­vo sa svo­jim sta­di­ma iz­di­žu u ka­tu­ne. Na­rod ko­ji ov­dje ži­vi ima šta da po­nu­di kad je u pi­ta­nju or­gan­ska hra­na. Tre­ba da po­ka­že­mo na­še tra­di­ci­o­nal­no go­sto­prim­stvo-ka­zao je Je­re­mić, do­da­ju­ći da su po­sled­nje go­di­ne bi­le pre­te­ške za ži­te­lje Bje­la­si­ce, ko­ji su se mo­gli iz­bro­ji­ti na pr­sti­ma dvi­je ru­ke.
-Sma­tram da će se na ovaj na­čin Bje­la­si­ca otvo­ri­ti ne sa­mo za tu­ri­zam, već i za in­ten­ziv­ni­je ba­vlje­nje po­ljo­pri­vre­dom. Ubi­je­đen sam da će se sto­ča­ri vra­ti­ti na Bje­la­si­cu i da će oži­vje­ti po­ljo­pri­vre­da na ovim pro­sto­ri­ma- sma­tra Je­re­mić.
Velj­ko Dra­go­vić, do­ma­ćin iz Cr­ni­o­ni­ce, sa sje­tom se pri­sje­ća sreć­ni­jih vre­me­na, ka­da su nje­go­vi sta­ri ga­zi­li po bje­la­sič­kim bes­pu­ći­ma. I ni­šta ni­je bi­lo te­ško, iako je tre­ba­lo go­to­vo dan i noć ho­da da sa sto­kom stig­nu do ka­tu­ni­šta na bli­zu 1.700 me­ta­ra vi­si­ne.
-Naš ka­tun po­sto­ji vi­še od po­la vi­je­ka, a pre­ma ka­zi­va­nju pre­da­ka u bli­zi­ni je bi­lo sta­ni­šte-ka­tun ka­lu­đe­ra po ko­me je i mje­sto na­zva­no Ka­lu­đer­ski do. Ina­če, ka­tu­ni su u ne­ku ru­ku bi­li i tra­di­ci­ja i mno­gi­ma su pred­sta­vlja­li iz­vor eg­zi­sten­ci­je. U nji­ma se ži­vje­lo od pr­vih da­na pro­lje­ća sve do ka­sne je­se­ni. Ža­mor ko­ji je do­pi­rao sa svih stra­na re­me­tio bi pla­nin­sku ti­ši­nu i oda­vao stvar­nu sli­ku ži­vo­ta. Bi­lo je pre­li­je­po u ovim kra­je­vi­ma - pri­ča Dra­go­vić i do­da­je da su na ka­tu­ni­šta iz­la­zi­li pa­sti­ri- do­ma­ći­ni sa sto­kom iz Bo­ji­šta, Ce­ro­va, Ja­buč­nog, Rav­ne Ri­je­ke, Maj­sto­ro­vi­ne...
Ka­že da se sve vi­še za­go­va­ra pla­nin­ski tu­ri­zam či­me bi, ka­ko na­vo­di, bio do­ve­den u pi­ta­nje op­sta­nak ka­tu­na. Is­ti­če da ga je ohra­brio po­če­tak iz­grad­nje pu­ta.
-Ra­ni­je je bi­lo pu­no obe­ća­nja, a sad se pr­vi put kon­kret­no kre­nu­lo u ra­do­ve.
Ne­će valj­da ovi ka­tu­ni ne­ko­me za­sme­ta­ti. Nji­hov op­sta­nak sva­ka­ko bi igrao zna­čaj­nu ulo­gu u tu­ri­stič­koj po­nu­di pla­ni­ne, te bi o to­me nad­le­žni tre­ba­lo da po­ve­du ra­ču­na. Ni­je do­volj­no sa­mo na­pra­vi­ti put i stal­no po­na­vlja­ti da tre­ba otvo­ri­ti Bje­la­si­cu. Neo­p­hod­no je obez­bi­je­di­ti i svu pra­te­ću in­fra­struk­tu­ru, kao što se to ra­di u sa­vre­me­nom svi­je­tu. Pri­tom tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o to­me da se sa­ču­va­ju tra­di­ci­ja i obi­ča­ji svoj­stve­ni ovom pod­ruč­ju - sma­tra Dra­go­vić. Pred­sjed­nik NVO „Eko Bje­la­si­ca“ Pa­vle Oro­vić ka­že da je sve ma­nje onih, pr­ven­stve­no mla­dih ko­ji že­le da se na pla­ni­ni ba­ve sto­čar­stvom ili pla­nin­skim tu­ri­zmom.M.N.


Ne­do­sta­tak vo­de go­ru­ći pro­blem

-Si­gur­no da je go­ru­ći pro­blem ne­do­sta­tak vo­de za osnov­ne po­trep­šti­ne, a ka­mo­li za sto­ku. Za po­hva­lu je to što je gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Žu­rić za naj­u­gro­že­ni­je ka­tu­ne obez­bi­je­dio ci­ster­ne. Ti­me je spa­sen stoč­ni fond na pla­ni­ni. Uko­li­ko bi se po­me­nu­ti pro­ble­mi ri­je­ši­li, stvo­ri­le bi se pret­po­stav­ke za otva­ra­nje Bje­la­si­ce u po­ljo­pri­vred­nom, a sa­mim tim i u tu­ri­stič­kom smi­slu. Pri­rod­nim lje­po­ta­ma ko­ji­ma Bje­la­si­ca ras­po­la­že ma­lo ko­ja pla­ni­na se mo­že po­di­či­ti. Po­če­li su ra­do­vi, za­to sam i ve­li­ki op­ti­mi­sta- ka­zao je Oro­vić.